U Tiv­tu je pre­mi­nuo Pre­drag Če­la­no­vić, ne­ka­da­šnji di­rek­tor ti­vat­skog aero­dro­ma. Pre­drag Pe­đa Če­la­no­vić ro­đen je u Kav­ču 1947. go­di­ne. Osnov­nu ško­lu je za­vr­šio u bli­zi­ni rod­ne ku­će a po­tom je bio ve­o­ma uspje­šan đak pre­sti­žne ko­to­r­ske gim­na­zi­je. U ra­nom dje­tinj­stvu je ma­štao da po­sta­ne va­zdu­ho­plo­vac. Sa pro­stra­nog ze­le­ni­la svog voć­nja­ka u pod­go­ri­ni Vrm­ca po­sma­trao je po­li­je­ta­nje i sli­je­ta­nje pr­vih ju­go­slo­ven­skih avi­o­na na le­di­ni bu­du­ćeg ti­vat­skog aero­dro­ma. Odlučio se da upi­še sa­o­bra­ćaj­ni fa­kul­tet, le­tač­ki smjer u Be­o­gra­du i uspje­šno je di­plo­mi­rao me­đu pr­vi­ma u Cr­noj Go­ri za va­zdu­ho­plov­nog in­že­nje­ra.
Na in­si­sti­ra­nje pro­fe­so­ra sa Sa­o­bra­ćaj­nog fa­kul­te­ta, Če­la­no­vić je pre­po­ru­čen da bu­de pri­mljen u „Ju­go­slo­ven­ski aero­tran­sport“, i od­mah je upu­ćen da ri­je­ši te­ku­će pro­ble­me na pri­štin­skom aero­dro­mu ko­ji je pri­pa­dao JAT-u. Če­la­no­vi­ću je uspje­lo da sa­ni­ra te­ško­će u Pri­šti­ni a za­tim je ras­po­re­đen na po­slo­ve ze­malj­ske ope­ra­ti­ve na ti­vat­skom aero­dro­mu. Sep­tem­bra 1971. go­di­ne u Tiv­tu je otvo­ren no­vo­sa­gra­đe­ni me­đu­na­rod­ni aero­drom, a za di­rek­to­ra je za­te­čen do­bro­ćud­ni hu­ma­ni­sta Vla­do Ma­ti­je­vić. Me­đu­tim, zbog bo­le­šlji­vo­sti Ma­ti­je­vić je bio pri­nu­đen da se li­je­či, u me­đu­vre­me­nu je du­žnost di­rek­to­ra pri­hva­tio Pre­drag Pe­đa Če­la­no­vić.
In­že­njer va­zdu­ho­plov­stva Pre­drag Če­la­no­vić je kao pra­vi do­ma­ćin pr­vi uveo uspje­šno po­slo­va­nje ti­vat­skog aero­dro­ma u si­ste­mu JAT-a. Za­la­žu­ći se za pra­ved­ni­ju po­dje­lu do­hot­ka i da­lja ula­ga­nja u in­fra­struk­tu­ru po no­vim evrop­skim za­htje­vi­ma. Če­la­no­vić je za­slu­žan, da je sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na u vri­je­me naj­vi­šeg Ja­to­vog uspo­na uspio da se iz­dvo­je ma­te­ri­jal­na sred­stva za na­bav­ku na­vi­ga­ci­o­ne opre­me, no­ve svje­tlo­sne or­ga­ni­za­ci­je i VA­SI­SI u zo­ni aero­dro­ma i na po­let­no-slet­noj sta­zi. Ure­đa­ji ko­ji će po­slu­ži­ti za uvo­đe­nje du­go oče­ki­va­nog noć­nog star­ta na ti­vat­ski aero­drom. Ge­ne­ral­ni di­rek­to­ri JAT-a ge­ne­ral Ra­di­sa­vlje­vić, Vla­di­mir Ko­va­če­vić, Mi­lan Ra­do­ji­čić, Mi­ljen­ko Zre­lec, Ži­ka Pe­tro­vić i Do­bri­vo­je Man­dić sa po­hva­la­ma su pra­ti­li rad i za­la­ga­nje Če­la­no­vi­ća i zbog po­seb­nog do­pri­no­sa on je jav­no bio hva­ljen od svih ru­ko­vod­nih avi­o­kom­pa­nij­skih struk­tu­ra.
Sa­ve­zna va­zdu­ho­plov­na in­spek­ci­ja je u Če­la­no­vi­ća ga­ji­la oda­nog sa­rad­ni­ka u spro­vo­đe­nju za­ko­na o va­zdu­šnoj plo­vid­bi i od­red­ba­ma me­đu­na­rod­nih kon­ven­ci­ja o bez­bjed­no­sti ci­vil­nog va­zdu­ho­plov­stva. Kao di­plo­mi­ra­ni in­že­njer va­zdu­ho­plov­stva Če­la­no­vić je naj­bo­lje po­zna­vao teh­nič­ko teh­no­lo­ška rje­še­nja aero­drom­skog pri­sta­ni­šta, teh­nič­ki i na­vi­ga­ci­o­ni si­stem ure­đa­ja, ste­ril­nu zo­nu i pro­pi­sa­ne za­htje­ve nje­ne opre­mlje­no­sti i kon­tro­le, usko po­ve­za­no sa pro­cje­na­ma i pla­no­vi­ma bez­bjed­no­sti aero­dro­ma, avi­o­na i pro­ce­du­re le­te­nja. Uvi­jek je bio spre­man da do­bre stra­ne du­go­go­di­šnjeg is­ku­stva pre­ne­se mla­dim sa­rad­ni­ci­ma, ali je u po­sled­nje vri­je­me, nje­go­vo bo­gat­stvo te­o­rij­skog zna­nja i prak­se, zbog par­ti­ku­la­ri­zma i ne­do­stoj­nog pre­sti­ža sve ma­nje tra­že­no i ko­ri­šće­no.
Cen­tral­no Če­la­no­vi­će­vo uče­nje va­zdu­ho­plov­stva bi­lo je spre­ča­va­nje svih vr­sta ugro­ža­va­nja, naj­če­šće is­po­lje­no me­đu za­po­sle­ni­ma na aero­dro­mu i avi­o­kom­pa­ni­ja­ma kroz sva­ko­dnev­nu bri­gu da se su­zbi­ju sa­mo­vo­lje po­je­di­na­ca i gru­pa, i vr­še­nje pri­kri­ve­nih sa­bo­ta­ža. On o to­me ni­je jav­no po­le­mi­sao ali je osta­vio broj­ne ar­gu­men­to­va­ne za­pi­se. Če­la­no­vić je uvi­jek bio spre­man da sa­go­vor­ni­ke uvje­ri u ra­zum­no po­na­ša­nje ma gdje se de­ša­va­lo, po­seb­no ne onih zbog ko­rup­cij­skih i oli­gar­hij­skih in­te­re­sa. Smr­ću in­že­nje­ra Pre­dra­ga Pe­đe Če­la­no­vi­ća, ju­go­slo­ven­sko va­zdu­ho­plov­stvo je osta­lo bez pred­vod­ni­ka stru­ke ko­ja zah­ti­je­va po­što­va­nje ži­vo­ta po­ten­ci­jal­no ugro­že­nih ne­vi­nih put­ni­ka i čla­no­va po­sa­de. Na to­me su ga po­dr­ža­va­li in­že­nje­ri Ja­ta i po­slov­ni or­ga­ni osta­lih 18 ju­go­slo­ven­skih aero­dro­ma od Pu­le do Ohri­da. Ne­za­bo­rav­ne su ide­je Pre­dra­ga Če­la­no­vi­ća da su sa­zre­li uslo­vi osni­va­nja i opre­ma­nja klu­ba va­zdu­ho­plov­stva ko­ji bi mla­di­ma po­mo­gao u iz­bo­ru pro­fe­si­je. Pe­đa Če­la­no­vić je cio svoj ži­vot po­sve­tio dru­gi­ma u okru­že­nju, pri­je sve­ga stru­ci i eti­ci a se­bi ni­je uspio po­mo­ći, bio je u ne­mi­lo­sti i ra­no oti­šao u be­smrt­nost.
Vu­ko­sav Ba­le­vić